Добро дошли ђаци прваци

,,Спаја Морава крајеве многе и крије предивне згоде...“

Већ скоро две деценије одржавају се у Мрчајевцима међународни песнички сусрети у организацији Удружења књижевника Србије и Књижевног друштва Мрчајевци, под покровитељством града Чачка. Том приликом домаћи и страни песници представљају своју поезију и надмећу се за награду ,,Повеља Мораве“, а млади песници основношколског узраста учествују на литерарном конкурсу пишући о завичају или о Морави.

Ове године манифестација је одржана 20. и 21. септембра. Учешће су узели и најкреативнији ученици наше школе. Најбоља међу њима била је Јована Шарковић, ученица 7/1, која је за песму ,,Морава“ освојила прву награду.

Поруке младих стваралаца, међу којима је и Јована, кључне су речи које одређују координате нашег битисања и наше духовности, начин како млади сагледавају садашњи тренутак наше стварности. А стварност је да морамо живети са свим оним што је уграђено у нашим завичајима, у нашим изворима и ушћима, морамо неговати своја сећања на завичај, распламсавати љубав према њему, јер ћемо једино тако бити бољи људи и изградићемо бољи свет!

   Марија Ћаловић, професор српског језика

slika1 360x480

slika2 360x480

Морава

 

Као што се Западна и Јужна Морава споје,

тако се на обали Мораве свако вече заволи двоје.

Код Сталаћа љубав та се деси,

слатки пољубац Миле даје Деси.

Док Морава хладна тече,

један Милош замишља Сању свако вече.

Сетно гледа у ту реку дивну,

осећа у себи чаробну милину.

Морава је као бисер чиста,

крај ње је први пут Лели рекао да је воли Риста.

Отворио јој срце своје

и уз шум Мораве шапнуо: „Ти си све моје!“

Јела се у Морави огледа,

од радости човек не може да се нагледа.

Тамо крај Љубића где она протиче,

несташном унуку деда приповеда приче.

Морава некад у сновима посети Ужице,

кад тамо, Драган милује кике румене Ружице.

На мосту што обале реке спаја

они уживају у лепоти природног раја.

Када тамна ноћ над реком изађе,

тад Месец сјајне звезде пронађе.

Они се окупе изнад Мораве

и с њом у забави сву ноћ бораве.

Обала јој пуна река и дрвећа,

уживати крај ње права је срећа.

Река краси мога завичаја пределе,

лепотом привлачи људе да се доселе.

Тече река ка свом ушћу,

жури у загрљај Дунаву да једно другом тајне шапућу.

Спаја Морава крајеве многе, крије предивне згоде

и слави љубави што се крај ње роде.

Јована Шарковић 7/1