Свеже и ведро, осмо октобарско јутро. Још није ни пола седам ујутру, а код чачанске железничке станице је живо. Окупљају се малишани, родитељи… Ту су и учитељи. Можда се нису наспавали али су сви насмешени. Решава се кашњење, јакна која недостаје… Расположени, ишчекују воз. То четвртаци школе „Свети Сава“ иду на излет у Овчар бању.
Воз, плави, стиже на време. Унутра је пространо, чисто. Кондуктер љубазан, стрпљив. Машиновођа позива групу деце у своју кабину. Објашњава им како воз иде, шта је важно. Деци је најзанимљивије да они затрубе. Чује се писак локомотиве кроз Трбушане и Пријевор. Сви су лепо расположени, некима је први пут да путују возом. Жао им је што та авантура не траје дуже. У Овчар Бању се брзо стиже.
Очекивано, ту је и хладније. Али увек лепо и посебно. Уз подсећање и повезивање онога што видимо са ученим градивом, пешачимо до манастира Никоље. Поглед иде ка Овчару, Каблару, Савиној испосници, Морави…Уочавају се биљне врсте, патке које клизе зеленом реком, необичне стене… И онда, табла- манастир Никоље. Као да смо дошли у госте код неког свог. Увек љубазан и топао дочек. Стрпљење монахиња и љубав која греје срца. Испред мале цркве, ка висинама лети заједничка молитва Оче наш. Радост је чути дечије гласове како је сложно и искрено говоре. Знање проширујемо историјским сазнањима, о значају цркве, повезаности са династијом Обреновића. Вероучитељица им показује и оно што су учили, припрата, лађа, олтар – делови цркве. Упаљене воштанице и молитва чистих дечијих срца.
Обрадовање због купљених сувенира. И док се у трпезарији уз песму доручковало и одморило, сунце је огрејало пространу, лепо уређену порту. За децу остављен простор за игру, лопте, голови… Није нам се журило да кренемо. Фотографије, загрљаји и жеља да поново дођемо.
Угрејани зрацима михољског сунца, сада већ лагано шетамо ка центру бање. Деца уживају, измишљају игре у ходу, пазе једни на друге, друже се, смеју… Најлепши пример зашто је потребно више оваквих активности.
Испред Природњачког центра, модерно игралиште за децу. И док су два одељења у посети центру, друга половина групе ужива на пењалицама, мини зип-лајну, спортским справама… Показују шта могу, уче другове како да неким новим вештинама овладају…
Сам Природњачки центар је бисер у овако значајној средини. На једном месту су представљене животињске врсте које се могу наћи у заштићеном подручју Овчар бање. Деца су изненађена колико животиња живи ту, у нашој околини. Разноврсност живог света освешћује еколошку димензију коју треба да поштујемо својом свакодневицом. И ово је добра корелација са школским градивом које се тренутно обрађује.
Уз коментаре како нам је лепо и да време брзо пролази, крећемо ка манастиру Благовештење. На узвишици изнад бање, дочекује нас. Опет исти осећај нас одраслих. Део смо нечег већег од нас, имамо трајање и разлог да будемо поносни ко смо. Деца се осећају добро, насмејана, живахна и сложна, каква деца и треба да буду. Поглед на њих пуни срца, њихових учитеља, вероучитељице, монахиња али и свих које ту срећу…
Задовољни и у ведром расположењу идемо опет кроз бању и поред обале наше Мораве до железничке станице. Поздравља нас сива чапља и понеки златни лист што залепрша ваздухом. Умор се не види на лицима ове скупине. Повратак у Чачак и родитељски загрљај. Ово је био дан за памћење. Утисци ће се сумирати, а најлепше успомене из школских дана понети у неке нове животне етапе.
